Фауна

ПИТОМА ПОЉАНА

Мрки медвјед (lat. Ursus arctos)

Врста је звијери из породице медвједа, широко распрострањена у сјеверној Евроазији и Сјеверној Америци Медвјед је најнезграпнија и најтежа звјер Европе. Покрети му делују неспретније него што стварно јесу. Његова силна снага и јаке канџе олакшавају му пјешачење. Пење се по стијенама а може да се попне и на дрво. Не плаши се воде и често улази у њу да се расхлади. Више је упућен на биљну него на животињску храну мада једноставно једе (ждере) све што је јестиво. Упркос репутацији, медвјед је јако плашљива звијер и избјегава контакт са људима. Изузетак је мечка са младунцима или уколико се медвјед изненади, тј. не да му се до знања да сте присутни. Тада може бити јако опасан. Због тога на подручју гдје је потврђено присуствио медвједа (кроз шуму) повремено треба правити гласну буку. је потврђено присуствио медвједа (кроз шуму) повремено треба правити гласну буку. У односу на површину, у Хан Пијеску живи једна од већих популација медвједа и често се могу видјети знаци њиховог присуства (трагови, огуљена стабла, измет и сл.).

Јазавац (lat. Meles meles)

Је врста животиње која припада породици куна. Углавном живи у одајама испод земље које сам копа, а које су ходницима повезане са површином. Тежак је до 25 kg, а дужина му се креће од 90-110 cm. Најчешће је ноћна животиња али се може срести и по дану. Спада у групу сваштоједа. Током зиме јазавац хибернира и не храни се, спуштајући свој метаболизам на рачун тјелесне температуре. Боја крзна је обично сива на леђима, црна на доњим деловима тијела, а на глави има црне и бијеле пруге. Плашљив, мада када је „сатјеран у ћошак“ зна бити изузетно агресиван. Често страда од саобраћаја.

Гавран (lat. Corvus corax)

је крупна црна птица из породице врана (Corvidae). Распрострањен је широм Сјеверне хемисфере, на четири континента. Гавран је сваштоједна, прилагодљива птица. То је изузетно интелигентна животиња. Обични гавран је једнобојно црна птица, чије перје, нарочито на крилима, има метални одсјај. Дугачак је и до 64 cm, а тежак 1–1,5 kg. Распон крила му износи до 1,20m. Има упадљив, клинасти облик репа. Кљун му је снажан и благо повијен ка доле. Гавран највише воли шумска станишта, са отвореним подручјима у близини или приобална подручја. Има изузетно препознатљио оглашавање. . Један је од индикатора чистоће ваздуха и животне средине у цјелини.

ДОЛОВИ

Срна (lat. Capreolus capreolus)

Је животиња, која је распрострањена на подручју средње Европе и Азије. Мужјак се назива срндаћ, женка срна или шука а младунче лане. Срне имају складно, витко, лагано и веома покретно тијело. Ноге су им витке и дуге, а копита црна. Упркос томе, срне нису издржљиви тркачи. Имају кратак и једва видљив реп. Дужина од њушке до репа износи 130-140 cm. Маса зависи од подручја на којем бораве, хране, годишњих доба, физиолошког стања и пола (женке су 5-10% лакше у односу на мужјаке). Маса обично износи око 25 kg, али може достићи и 40 kg. Полни диморфизам изражен, мужјаци имају роговље а женке не. На подручју Хан Пијеска, срнећа дивљач је јако бројна и често се може срести.

Лисица (lat. Vulpes vulpes)

Је сисар мање или осредње величине и припада породици паса (лат. Canidae). Има пљоснату лобању, усправне троугласте уши, зашиљену, благо окренуту њушку и дуги грмолики реп. Лисица је висока од 40 до 50 cm, а дужина јој износи око 110 cm, док само на реп отпада око 40 cm. Маса јој је обично од 8 до 10 kg. Лови и храни се у зависности од околности, од корјења, преко инсеката, гмизаваца, птица, до ситнијих сисара. Полни диморфизам неизражен – јако тешко разликовати мужјака од женке. Лисице су такође јако честе на подручју наше општине.

Бијела рода (lat. Ciconia ciconia)

је птица из породице рода (Ciconiidae). Дугог, снажног и црвеног кљуна, дугог врата и дугих, танких, црвених и голих ногу. Тијело јој је прекривено бијелим перјем, осим дугог перја за летење на крилима које је црно. Мужјак и женка су исто обојени. Дужином тијела достиже један метар, а распоном крила преко два метра. Једном годишње у априлу или мају гради велико гнијездо у крошњи високог стабла, али веома често и у насељима на крововима кућа или другом истакнутом мјесту. Дешава се и да поправља стара гнијезда. Храни се веома разноврсно: жабама, змијама, гуштерима и рибама, које претходно убије кљуном. Такође, хвата и мишеве, зечеве, па и мале птице. Људи је сматрају корисном животињом. То је птица селица, која углавном зимује у тропској Африци и Индији. Роде у Хан Пијеску можете срести у Викенд насељу (поред стазе, на једном стубу од расвјете) и на Хан Краму. То су стара, дугогодишња гнијезда чији се становници редовно враћају сваког љета.

КУСАЧЕ

Вук (lat. Canis lupus)

Познат и као сиви вук, врста је из рода Canis која живи у дивљини и удаљеним подручјима Евроазије и Сјеверне Америке. Највећи је постојећи члан своје породице, са просјечном тежином мужјака од 40 kg и женки 35,5—37,7 kg. Често и знатно више. У Босни је познат и као КУРЈАК, а примјерци вукова са ових простора су једни од највећих на свијету. Као и сви копнени сисари, који су ловци у чопору, вук се претежно храни сисарима биљоједима. Вук је специјализовао лов на рањиве јединке крупног плијена. На подручју Хан Пијеска је константно присутан већи број јединки, међутим због његове велике опрезности и изоштрених чула јако га је тешко примјетити. Често зна да причини знатне штете сеоским домаћинствима, али у народу је одувијек укоријењено страхопоштовање према овој животињи.

Зец (lat. Lepus europaeus)

Је врста сисара из породице зечева (лат. Leporidae). Прилагођен је брзом трчању. Очи су му постављене високо, са бочних страна главе, уши су дуге, а врат флексибилан. Зуби зеца расту непрекидно током цијелог живота. Изузетно се брзо размножава и када нема предатора често зна да се пренамножи и тада причињава знатне штете у пољопривреди и шумарству. Такође десе се и године када га због обиља предатора или појаве одређене болести скоро никако нема.

Голуб Гривнаш (lat. Columba palumbus)

Је најкрупнија европска врста голуба. Ловна је дивљач. Насељава шуме. Голуб гривнаш углавном се храни биљном храном. Гнијезди се углавном два пута годишње, у априлу и јуну, мада се јаја могу наћи и у јулу. Гнијездо прави искључиво на стаблима, гдjе женка снесе два бијела јаја, на којима сама лежи, а мужјак је замјењује само у изузетним случајевима. Скоро увијек можете видјети једно јато ових голубова на путу на улазу у засеок Крешталице.

МИРОЊА

Дивља свиња (lat. Sus scrofa)

је врста из рода свиња (Sus). Дивље свиње су блиски рођаци домаћих свиња (Sus scrofa domestica), а живе у чопорима, углавном око влажних шума. . То је крупна дивљач која је често плен ловаца због своје бројности. За ту бројност је заслужан велики број младих у леглу и недостатак природних непријатеља. Иако по природи нису агресивне, дивље свиње могу бити опасне јер имају велике кљове и јако су брзе. Мужјаци буду тешки и 175, па и преко 200 kg, а женке и до 140 kg. Одрасли примјерци дивљих свиња могу бити високи од 90 до 100 cm, а дугачки од 120 до 160 cm. Очњаци су им тако постављени у вилици да се доњи, сјекачи, увијек преклапају са горњим, брусачима, и на тај начин се оштре. Дивља свиња има боју крзна смеђе боје, тако да се уклапа у околину. Млади, када се опрасе, имају карактеристичне уздужне пруге које им остају до другог мјесеца. . Углавном се задржавају по ободима шума где постоје водотоци. Воле да се каљуже и на тај начин се освјежавају и рјешавају кожних паразита. По начину исхране спадају у сваштоједе, што значи да ће поред хране биљног поријекла појести животиње које успију ухватити, па ће чак јести и стрвине.

Вјеверица (lat. Sciurus vulgaris)

Је врста арбореалних вјеверица из рода (Sciurus). Европске вјеверице су сваштоједи, глодари који живе на простору скоро цијеле Евроазије. Европске вјеверице су дугачке од 19 до 23 cm, док је реп дугачак 15-20 cm. Тежина тијела износи од 250 до 340 g. Полни диморфизам није присутан, а мужјаци и женке су исте величине. Боја крзна варира од црне до црвене. Стомак је крем бијеле боје. Два пута годишње мијењају крзно: љети је тање а зими дебље и тамније. Између августа и новембра им се такође појављују велики чуперци на ушима, по којима се ова врста вјеверица разликује од других. Европске вјеверице живе у зимзеленим шумама и праве гнијезда састављена од гранчица, лишћа, коре дрвета и маховине пречника 25 до 30 cm. Као гнијездо користе и шупљине у дрвету и гнијезда од дјетлића. Европске вјеверице се првенствено хране сјеменом шишарки, а могу да једу и гљиве, птичја јаја, бобице и младице грана. Често уклоне кору дрвета како би дошли до биљног сока. Могу да причине значајне штете у шумарству. Грабљивице укључују омање сисаре као што су куна златица, дивља мачка и хермелин које се хране младима у гнијезду. Од птица, то су сове и јастребови који такође лове ове вјеверице. Риђе лисице, пси и мачке вребају вјеверице док бораве на тлу.

Јастреб кокошар (lat. Accipiter gentilis)

Је врста птица грабљивица из породице јастребова (лат. Accipitridae). Средње је величине и настањује умјерена подручја сјеверне хемисфере. Углавном је птица станарица. Има карактеристична кратка и широка крила, као и дуг реп, што му омогућава лако маневрисање у шумама у којима живи. Мужјак је плавосив са сивим пругама, просјечне дужине 49-52 cm са распоном крила 93-105 cm. Женке су много веће и потпуно сиве, просјечне дужине 58-64 cm са распоном крила 108-127 cm. Мужјаци мањих подврста могу имати масу и од 630 g, а женке већих подврста и до 2 kg.
Ова врста лови мање птице и сисаре у шумама, ослањајући се на своју способност брзог лета кроз густе крошње. Најчешћи плијен је срење величине (вране, голубови, дроздови, чворци, вјеверице и сл.), али може да ухвати и плијен до величине тетријеба. Понекад лови пловуше до величине дивље патке. Плијен је углавном мањи од јастреба, али ове птице су у стању да лове и много веће животиње, као што је зец. Поред штета које повремено чини сеоским домаћинствима, његова улога у природи је огромна.