Историјска баштина

Питома пољана

Подземни војни објекати Г1 и Г2 бивше ЈНА који се налази на локалитетима Црна Ријека и Бојчино брдо. Подземни војни објекти су грађени 50-их година прошлог вијека и служили су као централно командно мјесто у случају нуклеарног рата. Градња и скоро све друго је под велом тајне. У току рата 90-их објекти су служили као Главни штаб Војске Републике Српске. Данас њима управљају Оружане снаге БиХ и нису доступни за посјету.

Српско војничко гробље из Великог рата на Враном Камену. Гробље потиче са краја љета и почетка јесени из 1914. године а на њему је сахрањено око 1000 (претпоставка) војника Шумадијске дивизије II позива. То је једно од три српска војничка гробља на подручју планине Јавор.

Видиковац Жеженица је маркантна експонирана стијена изнад села Караула. До врха видиковца води планинарска стаза којом се за 15-ак минута лаганог хода може стићи на видиковац и уживати у погледу на велики дио простора регије Бирач. Видиковац је уређен (сто, клупе, гелендери) и погодан за роштиљ и одмарање уз уживање у погледу.

Долови

Г3 – Подземни војни објекат бивше ЈНА који се налази на оближњем врху Мала Игришта. Подземни војни објекат је један од три таква објекта на подручју наше општине, и једини који је доступан за посјету. Објекат је грађен 50-их година прошлог вијека и служио је као комуникацијско чвориште. Градња и скоро све друго је под велом тајне. Дужина ходника је око 500 метара а објекат је тренутно напуштен и у запуштеном (мада још увијек солидном) стању.

Гроб посљедњег хајдука са подручја Романије. Романија је иначе позната као хајдучка планина, али оно што се мање зна је да је посљедњи хајдук ових простора био из Хан Пијеска – Јован Тандарић (Јово Тандарија) а убијен је у оближњем засеоку Бобица почетком прошлог вијека. Његов гроб се налази на имању породице Тодоровић у селу Бобица.

Српско војничко гробље из Великог рата на врху Велико Игриште. Гробље потиче са краја љета и почетка јесени из 1914. године а на њему је сахрањено око 200 (претпоставка) војника Шумадијске дивизије II позива. То је једно од три српска војничка гробља на подручју планине Јавор.

Мироња

Љетниковац Краља Александра Карађорђевића, Хан Пијесак

Почетком двадесетог вијека, владарске и научне главе Аустроугарске монархије, једне од најмоћнијих држава континенталне Европе, планирале су да на једној шумовитој планини на истоку своје тек анектиране провинције Босне изграде монденско одмаралиште којим би се такмичили са осталим Европским монархијама. Аустро-Угарска двојна монархија била је друга земља по површини у Европи (иза Царске Русије), но ипак сви налази њених научника су утврдили да би ваздух изнад Хан Пијеска највише одговарао за угодан боравак и лијечење старог и асматичног цара Фрања Јосифа. Планове за изградњу омео је Велики рат, а након распада царевине након рата Краљ Александар Ујединитељ, одлучио је да он направи себи љетњиковац, званично Ловачки дворац, у непрегледној шуми на Јавор планини. Градња је почела 1919. а цио комплекс је завршен 1924. године. Краљ и краљевићи су јако често боравили у њему а поред њих ту су често примани у посјету и високи свјетски званичници попут Ататурка, Ниманија, одржавани економски форуми под вођством Милана Стојадиновића и слично. Дворац је први пут изгорио 1943. након бомбардовања од стране њемачког авиона. Обновљен је 1946. (не баш аутентично) и назван Титов дворац. За разлику од Краља, нема доказа да је Маршал икада у њему боравио. Дворац (Титов) гори поново 2005.године и од тада на жалост пропада… Обнова је поново по првобитном изгледу уз сагласност Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске кренула 2023. године.

ЈУ Народна библиотека “Бранко Чучак” Хан Пијесак

Једна од најстаријих и најбогатијих народних библиотека у Републици Српској. Основана према правилима одобреним од Мин. просвете, О. н. бр. 21530 од 11.5. 1923. године. ЈУ Народна библиотека „Бранко Чучак“, Хан Пијесак налази се у улици Александра Карађорђевића 2, смјештена је на 250 метара квадратних. Библиотека располаже са разноврсним књижним фондом од 33.094 инвентарисаних књига, из свих области људског знања и стваралаштва.

Смјештена је у такође репрезентативном објекту некадашњег Соколског Дома, који је свом народу Планине донирао његов Краљ Александар, тридесетих година прошлог вијека.

Кусаче

Пећине: Мала и Велика Комница представљају комплекс пећина унутар врха Велики Жеп, непосредно код излетишта Комница. Пећине је истраживао тим Чешких спелеолога и констатовао да је Велика Комница дужине 3028 m а Мала Комница је истражена до 650 m и истраживања ће се наставити. Нажалост, у пећине се може приступити само уз помоћ пуне спелеолошке опреме укључујући и боце са кисеоником.

Станица Кусаче / пруга ЗОК налазите се на посљедњој станици некадашње ускотрачне пруге Завидовићи – Олово – Кусаче. Посљедња парна локомотива је овуда прошла 1968. године.

Некрополе. У околини потоји једна некропола стећака у селу Ријеке, засеок Крешталице. Такође у селу Кусаче, засеок Радуловићи постоје остаци „Римског гробља“ и неке веће грађевине а такође и остаци православне цркве.

Партизанска ескадрила, чувени партизански филм Хајрудина Крвавца, са Беким Фехмиуом, Батом Живојиновићем, Љубишом Самарџићем и Радошем Бајићем сниман је на ливадама испод излетишта Комница ШГ „Височник“ Хан Пијесак. Код мјештана који су тада били дјеца још су жива сјећања на тај спектакл.

Историјска баштина

Питома пољана

Долови

Мироња

Кусаче

Мени

Партнери

Контакт